Branislav Nu?ić Sumnjivo lice Pisano 1887. ili 1888, prvi put izvedeno 1923. godine u Beogradu Predgovor Branislava Nu?ića Komad Sumnjivo lice pisan je pre četrdeset i vi?e godina, i nosi na sebi pun otisak onih uticaja koji su tih godina preovlađivali, i pod kojima se u na?oj knji?evnosti izvr?io proces preobra?aja romantizma u realizam. Od ruskih pisaca, kojisu tada bili najpopularniji, Černi?evskog, Turgenjeva i Gogolja - prvi je bio omiljeni pisac novih ljudi, sledbenika Svetozara Markovića; Turgenjev je postao ljubimac knji?evno inteligentne publike, koja se do tada zadovoljavala Vladanovom "Kočinom krajinom", Zmajevom "Vidosavom Brankovićevom" i Đurinim "Srpskim čobančetom"; a Gogolj je bio pisac cele tada?nje omladine, koja se njime odu?evljavala zbog njegove o?tre satire, naročito one koja se odnosila na rusku birokratiju. U Gogoljevim tipovima omladina je videla onu na?u birokratiju koja je zaostala iz prvih dana građenja dr?ave i koja je, dodu?e, već tada izumirala, ali jo? uvek bele?ila jasne tragove u na?em javnom ?ivotu. Milovan Gli?ić, najneposredniji učesnik Gogoljev i najizrazitiji predstavnik realističkog pravca, bio je ujedno i najpopularniji pisac, kao ?to je Gogoljev Revizor bio najomiljenija lektira omladine. Ispod takvoga sna?noga uticaja te?ko je bilo izvući se, a komediografu utoliko te?e ?to je tada?nje na?e dru?tvo, najpre birokratija, bila tako istovetna sa onom iz Revizora, da se Gogolj zamalo pa mogao smatrati na?im domaćim piscem. Pod tim su velikim uticajem Gogoljevim svi moji komadi pisani osamdesetih godina - Narodni poslanik, Protekcija, a na prvom mestu i najvi?e Sumnjivo lice koje će svakojako i umnogome podsetiti na Revizora. Na mome originalnome rukopisu ovoga komada čak i ne pi?e "komedija u dva čina" kao ?to je to docnije na pozori?nim listama napisano, već "gogoljijada u dva čina". Ovu konstataciju valjalo mi je učiniti pre no ?to je kritika kao svoje otkriće objavi. Kada sam maločas pomenuo da je ovaj komad pisan pre četrdeset i vi?e godina, mislim 1887. ili 1888. godine, čitaocima se izvesno i samima moralo nametnuti pitanje: otkuda i kako to da komad, koji je pisan pre cetrdeset i toliko godina,