Mikada, da li si san il' java postojis u svakom od nas dok sanjas nikada, postelja ti je na usnama
Nikada tvoj korak nije tezak k'o moj vremena imas za sve i svakom das veruj da i onaj otpali list vredi i sobom nosi sopstveni zig
Ruke ti tanane, a lomis oblake od tuznih prica ti pravis vesele sve ruzne maske bacas na lomace u poznu jesen donosis zumbule nikada, carolija srece sacuvaj sva nasa lica u ocima
